Atopija je nasledna sklonost ka ispoljavanju burnih reakcija na uobičajene faktore ili alergene iz spoljašnje sredine. Simptomi se mogu javiti na koži (ekcem, alergijski dermatitis), disajnim organima (astma, alergijski rinitis) ili očima (alergijski konjunktivitis).
Ekcem je zapaljenska bolest kože. Postoji više vrsta ekcema, a najčešća je atopijski dermatitis. Za razliku od kontaktnog dermatitisa, koji kao što mu i samo ime kaže, nastaje u kontaktu sa nekim iritansom (deterdženti, sredstva za čišćenje, metali-najčešće nikal iz nakita, farbe za kosu, kozmetika, parfemi, aditivi itd), atopijski dermatitis je urođeno oboljenje.
Ono je nezarazno i ima recidivni tok. To znači da postoje periodi remisije i egzacerbacije, koji se smenjuju. Remisija je zalečenje svih znakova i simptoma, a egzacerbacija je povratak i pogoršanje svih simptoma.
U kom životnom dobu se javlja i koji su simptomi atopijskog dermatitisa?
Uobičajeno počinje u ranom uzrastu kod beba i vremenom može slabiti, ili čak potpuno nestati u pubertetu. Predpostavka je da do atopijskog dermatitisa dolazi zbog povećane propustljivosti kožne barijere. Usled delovanja negativnih faktora životne sredine, koža se suši i postaje sklona iritaciji i upali.
Neka deca sa atopijskim dermatitisom su preosetljiva na pojedine namirnice, pa se njihovom konzumacijom simptomi mogu pogoršati. Za razliku od urtikarije (koprivnjače), crvenilo i svrab koji se javljaju nisu prouzrokovani samo histaminom, pa antihistaminici (lekovi za alergiju), ne mogu u potpunosti ukoniti simptome, (ali mogu pomoći kod nesanice koja se javlja).
Sem spomenutog svraba, najčešći simptomi su crvenilo i suvoća kože, a može se javiti i otok. Kod dece atopijski dermatitis najčešće zahvata lice, laktove, zglobove, regije iza kolena i iza ušiju.
Adolescenti i mladi ljudi obično imaju osip na vratu i dekolteu, ali i na laktovima, stopalima, licu i glavi. Za dijagnostifikovanje se koristi analiza krvne slika i alergološke kožne probe na inhalacione i nutritivne antigene.
Kako se leči i kako svom detetu ili sebi olakšati i ublažiti neprijatne simptome?
Važno je znati, da bez pravilne nege kože, lečenje neće biti uspešno bez obzira na kvalitet preparata. Najefikasniji način lečenja atopijskog dermatitisa je korišćenje hidratantnih (vlažećih) krema i masti koje sprečavaju gubitak vode iz kože.
Ponekad se, po preporuci dermatologa, mogu koristiti i masti na bazi kortikosteroida, koje smanjuju upalu. Lekar može prepisati i antibiotik, ako posumnja na postojanje kožne bakterijske infekcije.
Oralne kortikosteroide treba izbegavati, jer pomažu trenutno, ali se atopijski dermatitis vraća nakon prekida njihovog uzimanjanja. Sem efikasnosti, ovi lekovi mogu imati i ozbiljne neželjene efekte, ako se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda ili u većim dozama.Ono što možete kupiti bez lekarskog recepta, a doprinosi ublažavanju simptoma atopijskog dermatitisa su specijalne vrste probiotika. Što se odeće tiče, izbegavajte sintetiku. Pamučna garderoba može zaštiti kožu od nadražaja.
Koristite blage proizvode za kupanje i nemojte se tuširati vrućom, već mlakom vodom. I za kraj, izbegavajte stres koliko god je to moguće, jer se u stanjima psihičke napetosti pogoršavaju simptomi svih vrsta ekcema, uključujući i atopijski dermatitis.
Komentari