Najčešće bolesti disajnog sistema su prehlada i grip. Virusnog su porekla i prenose se kapljičnim putem preko vazduha ili direktno (govor, kijanje, kašalj), sa obolele na zdravu osobu. Simptomi prehlade su kijanje, zapušen nos, curenje nosa, kašalj, bol u grlu, peckanje očiju. Mogu se javiti i blaga temperatura, promuklost, gubitak apetita i čula ukusa. Simptomi kod odraslih traju 7 do 10 dana, a kod dece 10 do 14 dana. Kašalj može potrajati i 3 nedelje. Kod prehlade su simptomi blagi i nastupaju postepeno, a kod gripa naglo i izraženiji su: visoka temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, osećaj umora i icrpljenosti, suv kašalj.
Protiv glavobolje, bola u mišićima i temperature preko 38C, koriste se lekovi za sniženje temperature i smanjenje bola.
Bol u grlu, ublažava se sisanjem pastila, ili korišćenjem sprejeva za grlo. Za smirenje kašlja, tu su sirupi, najčešće biljnog porekla (beli slez, islandski lišaj, bokvica, bršljan).
Kod sekrecije i protiv zapušenog nosa mogu pomoći kapi i sprejevi. Preporuka je da budu na bazi morske vode, srebra i kombinacije lekovitih biljaka.
Antibiotici neće pomoći, jer ne deluju na viruse, nego na bakterije.
Postoje biljke koje imaju izraženo dejstvo na jačanje našeg imunog sitema, pa je njihova upotreba preporučljiva u nastupajućoj sezoni prehlade i gripa.
Astragalus je kineska biljka koja se već hiljadama godina koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za poboljšanje opšteg stanja organizma, jačanje imunog sistema, prevenciju prehlada i raznih respiratornih infekcija.
Beli luk je prirodni antibiotik, koji deluje na uništavanje parazita, jačanje imuniteta, kao i smanjenje krvnog pritiska i masnoća u krvi.
Đumbir smanjuje mučninu, ali je odličan i za zapušen nos, a u kombinaciji sa medom i limunom, podstiče izbacivanje sluzi i olakšava iskašljavanje.
Ehinacea smanjuje preterano razmnožavanje virusa i povećava sposobnost naših imunih ćelija da eliminišu mikroorganizme. Koristi se 10 dana u kontinuitetu, zatim se pravi pauza od 7 dana, posle čega se može ponoviti uzimanje.
Reiši gljive (Ganoderma lucidum) sadrže beta-glukane, koji imaju izražena lekovita svojstva. Utiču na smanjenje nivoa šećera i masnoće u krvi, sprečavaju oštećenja nastala pod dejstvom zračenja (od x zraka, preko hemoterapija, pa do svakodnevnih zračenja kompjutera i mobilnih telefona). Stimulišu imuni sistem da se efikasnije izbori sa malignim uticajima, a pomažu borbu protiv virusa, bakterija i gljivica.
Zova stimuliše rad znojnih žlezda, pa se u kombinaciji sa lipom koristi za snižavanje povišene telesne temperature, a u kombinaciji sa kantarionom protiv virusnih infekcija.
Mnogi vitamini i minerali su važni za pravilno funkcionisanje našeg organizma, ali ako moramo izdvojiti najvažnije za imunitet, to su cink i vitamini D i C.
Cink, osim što jača imunitet, povoljno utiče na žensko i muško reproduktivno zdravlje i plodnost, kardiovaskularni sistem, prevenciju dijabetesa, kao i na sportske performanse i snagu. Naš organizam nema mogućnost skladištenja cinka, pa ga je potrebno svakodnevno unositi u dovoljnim količinama.
Pored uticaja na imunitet, vitamin D doprinosi i drugim procesima u organizmu, između ostalih i pravilnom razvoju kostiju. Naš organizam može ga sintetisati prilikom izlaganja kože suncu, što je otežano u zimskom periodu, pa je preporučljivo uzimati ga dodatno u vidu suplemenata.
Vitamin C se nalazi u voću i povrću u određenoj količini, ali je u sezoni virusa i gripa povećana potreba za njim, pa je važno dodatno unošenje kroz dijetetske suplemente.
Prehlada i grip su se pokazali kao najčešći uzrok izostanaka iz škole i sa posla, ali pravilnom suplementacijom, možemo ih izbeći, ili barem ublažiti njihove posledice.
Komentari